Ideja da se vlasništvo nad poslom podeli na delove koji se mogu kupiti i prodati starija je od Amerike. Prve organizovane trgovine hartijama odvijale su se u flamanskim gradovima krajem srednjeg veka — u Brižu su se trgovci okupljali ispred kuće porodice Van der Berze, čije je prezime ostalo u nazivu koji i danas koristimo.
Prava prekretnica dolazi 1602. godine u Amsterdamu. Holandska istočnoindijska kompanija tada je prva ponudila svoje udele široj javnosti, a ne samo uskom krugu bogatih trgovaca. Razlog je bio praktičan: plovidba do Azije bila je preskupa i preopasna da je jedan čovek finansira, a ako brod potone, gubitak se rasporedi na hiljade ljudi umesto da uništi nekolicinu. Time je nastalo i prvo mesto na kojem se tim udelima moglo trgovati i posle početne prodaje — Amsterdamska berza. Suština je ostala ista do danas: okupiti kapital mnogih za poduhvat koji pojedinac ne bi mogao sam, i omogućiti im da svoj deo prodaju kada požele.
Godine 1792. na Menhetnu u Njujorku, 24 vodeća američka brokera sklopila su Buttonwood sporazum, dogovor o trgovini hartijama od vrednosti na osnovu provizija. Nazvan po drvetu pod kojim je navodno potpisan, ovaj sporazum označava početak Njujorške berze. Prve transakcije bile su ratne obveznice i akcije banaka, poput Prve banke Sjedinjenih Država (Investopedia, 2025).
Godine 1817. sporazum je revidiran, a organizacija je promenila ime u New York Stock Exchange (NYSE), smeštena na adresi Wall Street 11. Ulica je dobila ime po zidu koji su holandski imigranti podigli u 17. veku radi odbrane od Engleza i pirata. Taj zid je srušen, ali Wall Street ostaje sve do danas sinonim za berzu. Nekada su mnoge kompanije imale sedišta na Wall Streetu, ali su se preselile tokom urbanizacije Menhetna (Investopedia, 2023). Danas NYSE ima dnevni obim trgovine od 18,9 milijardi dolara (NYSE, n.g.).
2.1.1 Kako je berza dobila pravila
Devetnaesti vek doneo je naglo širenje trgovine, ali i haos. Nije postojala obaveza da kompanija objavi svoje poslovne rezultate, pa je kupac akcije često kupovao naslepo, oslanjajući se na glasine i preporuke. Prvi pokušaj da se u to unese red bio je merenje — 1896. godine novinar Čarls Dau sastavio je indeks od dvanaest velikih industrijskih kompanija, da bi se jednim brojem videlo kuda se tržište kreće. Taj indeks danas znamo kao Dow Jones.
Pravu promenu izazvala je tek katastrofa. Posle godina euforije i masovne kupovine akcija na dug, tržište se u oktobru 1929. srušilo. Usledila je Velika depresija, a sa njom i shvatanje da tržište bez nadzora ne štiti obične ljude. Sredinom tridesetih godina u SAD je osnovano telo za nadzor tržišta hartija od vrednosti, uvedena je obaveza redovnog i istinitog izveštavanja o poslovanju, i zabranjena trgovina na osnovu poverljivih informacija.
Zato su podaci koje ćemo koristiti u poglavlju o analizi kompanija uopšte dostupni — kvartalni izveštaji, bilansi i podaci o vlasništvu ne objavljuju se iz ljubaznosti, nego zato što je pre skoro sto godina zaključeno da bez toga tržište ne funkcioniše pošteno. Isti razlog stoji iza strogih pravila koja otežavaju prevare poput onih koje sam opisao u poglavlju o akcijama.
2.1.2 Od parketa do ekrana
Druga velika berza, NASDAQ, osnovana 1971. godine, fokusira se na tehnološke kompanije poput Apple-a, Microsofta, Alphabet-a (Google), Amazona i Nvidije. Kao prva elektronska berza, trgovina se odvija digitalno (Nasdaq, n.g.). Pored ovih, važne svetske berze uključuju Šangajsku (SSE), Tokijsku (TSE), Londonsku (LSE) i Frankfurtsku (FWB), mada su manje po obimu trgovine.
Prelazak sa parketa na ekrane promenio je berzu iz osnova. Nalog koji je nekada putovao telefonom do brokera na parketu, pa se izvršavao dovikivanjem i rukama, danas se izvrši za deo sekunde. Snimci berzanskih parketa punih ljudi koji viču i mašu papirima pripadaju prošlosti — najveći deo trgovine odvija se između servera.
To je donelo i naličje. U oktobru 1987. tržište je u jednom danu izgubilo preko petine vrednosti, delimično i zato što su računarski programi automatski prodavali kako je cena padala, pojačavajući pad. Otada postoje mehanizmi koji privremeno zaustavljaju trgovinu kada padovi postanu prenagli.
Za nas je ipak najvažnija druga posledica. Nekada je ulazak na berzu podrazumevao poznanstvo sa brokerom, veliki kapital i visoke provizije. Danas je dovoljna aplikacija na telefonu i iznos od nekoliko desetina evra. Kapital je postao dostupan gotovo svakome — što je i razlog zašto ovaj blog uopšte ima smisla.
2.1.3 Beogradska berza
Priča o berzi nije samo strana. Beogradska berza osnovana je 1894. godine, svega nekoliko decenija posle najvećih evropskih, i radila je sve do Drugog svetskog rata. Na njoj se trgovalo devizama, robom i hartijama od vrednosti, a bila je ozbiljna institucija tadašnje srpske privrede.
Posle rata, u planskoj privredi, berza nije imala mesta i prestala je sa radom na skoro pola veka. Obnovljena je krajem osamdesetih, a ime Beogradska berza vraćeno joj je 1992. godine. Od 2005. postoji i indeks BELEX15, koji prati najlikvidnije domaće kompanije i o kojem će više reči biti u poglavlju o indeksima.
Vredi je poznavati, ali budimo iskreni: po obimu trgovine i broju kompanija ona ne može da se poredi sa berzama koje sam gore pomenuo. Za investitora koji gradi dugoročan portfelj to znači manji izbor i slabiju likvidnost — pa se u nastavku uglavnom bavim svetskim tržištima. Beogradska berza je ipak nezaobilazna kada je reč o domaćim državnim obveznicama i pojedinim domaćim kompanijama.