Dva prijatelja se hvale istim prinosom od 35% — jedan ga je ostvario za tri godine na berzi, drugi za deset godina na stanu. Zvuči isto, ali jedno ulaganje je bilo skoro tri puta bolje od drugog. Ovakve zamke poređenja love čak i iskusne investitore, a ROI formula koju objašnjavam u nastavku vam pomaže da ih izbegnete.
Sve investicije dele zajednički imenitelj: jasan plan, poznavanje oblasti ulaganja putem analize prednosti i rizika i dovoljno vremena da ostvare svoj potencijal. Znanje, strategija i strpljenje su ključni da bi ulaganje donelo prihod (Graham, 1949; Lynch, 1989).
Različiti načini ulaganja se razlikuju prema ulaznoj ceni i povratu na investiciju (ROI). Ulazna cena je količina novca potrebna za ulaganje — na primer, kupovina hotela zahteva više kapitala nego ulaganje na berzi. ROI (engl. Return On Investment) meri koliko se uloženi novac „vrati" kroz prinos, izražen u procentima. Što je ROI veći, to je ulaganje isplativije (Investopedia, 2025b).
Kako se računa ROI
Povrat na investiciju
ROI = (dobit − ulog) ÷ ulog × 100
| ROI | Povrat na investiciju (Return on Investment) — koliko ste zaradili u odnosu na ulog |
|---|---|
| dobit | Trenutna vrednost investicije (prodajna cena ili tržišna vrednost) |
| ulog | Početni iznos koji ste uložili |
Recimo da ste uložili 1.000 evra i nakon nekoliko godina prodali za 1.350 evra. Dobit je 350 evra, pa je ROI jednak 350 ÷ 1.000 × 100, odnosno 35%.
Ovde ljudi najčešće greše na dva načina. Prvi je što zaborave da uporede isti vremenski okvir — 35% za tri godine i 35% za deset godina nisu ni izbliza isto ulaganje. Drugi je što računaju bruto umesto neto: od dobiti treba oduzeti provizije, poreze i troškove održavanja. Stan koji donosi 6% zakupnine, a odnosi 2% na poreze i popravke, u stvarnosti donosi 4%.
35% za tri godine i 35% za deset godina nisu ni izbliza isto ulaganje — vreme je skrivena dimenzija koju najčešće zaboravimo da uporedimo.
Šta se sve poredi osim prinosa
Prinos je samo jedna dimenzija. Dva ulaganja sa istim ROI-jem mogu biti potpuno različita iskustva:
- Likvidnost — koliko brzo možete doći do novca. Udeo u fondu prodajete istog dana; stan tražite mesecima.
- Vreme koje ulažete — nisu svi prinosi pasivni. Iznajmljivanje stana ili vođenje radnje traže sate svakog meseca, dok indeksni fond ne traži gotovo ništa.
- Najmanji mogući ulog — negde je prag desetine hiljada evra, negde deset.
- Mogućnost rasporeda rizika — sa hiljadu evra možete kupiti delić stotina kompanija odjednom, ali ne i deo stana.
- Predvidivost — obveznica unapred kaže koliko donosi; akcija ne kaže ništa.
Štednja u banci naspram ulaganja
Ako ne volite rizik i teško podnosite privremeni pad vrednosti kapitala, možda ćete izabrati štednju u banci. Međutim treba skrenuti pažnju na to da štednja često gubi vrednost zbog inflacije. Na primer, ako uložite 1.000 $ u štednju s kamatom od 5% godišnje, nakon godinu dana imate 1.050 $ — ali ako je inflacija u istom periodu 6%, vaš novac je izgubio 1% vrednosti. Ako na to dodamo i porez na prinos, prinos je još manji.
Ovo je razlika između nominalnog i realnog prinosa. Nominalni je broj koji piše u ugovoru sa bankom; realni je ono što vam zaista ostane kad se oduzme inflacija. Na izvodu uvek vidite veći broj nego prethodne godine, pa gubitak kupovne moći ostaje nevidljiv — primetite ga tek u prodavnici.
Od 2021. godine inflacija trajno nadmašuje kamatu na štednju — u 2022. i 2023. razlika prelazi 8 procentnih poena. Kumulativno posmatrano, novac na štednom računu u ovom periodu gubi kupovnu moć. Vrednosti su zaokružene godišnje prosečne stope. Izvor: tradingeconomics.com · pristupljeno 23.07.2025.
Za razliku od štednje, ulaganje na berzi može doneti veći prinos. Prema sajtu Investopedia (2025c) indeks S&P 500 prosečno raste 7% godišnje, korigovano za inflaciju, u poslednjih 100 godina. To znači da bi 100 $ uloženih u S&P 500 za godinu dana vredelo 107 $. Dosadašnji rezultati S&P 500 ne garantuju prinose u budućnosti!
Važno je razumeti šta taj prosek jeste, a šta nije. To nije obećanje da ćete svake godine dobiti 7%. Bilo je godina sa rastom preko 30% i godina sa padom od 40%. Prosek se pojavljuje tek na dužem roku, i upravo zato je vreme ključan sastojak — bez njega prosek ne znači ništa.
Štednja i ulaganje pri tom nisu suparnici. Štednja je mesto za novac koji vam može zatrebati sutra — hitna rezerva, planirana kupovina, sigurnost. Ulaganje je za novac koji vam neće trebati godinama. Greška nije u izboru jednog ili drugog, nego u tome kada se pobrkaju uloge.
Kada razumemo razlike između investicija, sledeće pitanje je: šta je investicija, a šta nije? Granica između ulaganja i špekulacije nije uvek jasna — a razlika je važnija nego što izgleda.