Vanberzansko tržište je vrsta tržišta na kojem je omogućena trgovina akcijama i obveznicama van klasične berze. Transakcije se na ovom tržištu mogu vršiti putem mreže posrednika van formalne berze, ali se takođe mogu vršiti direktno između kupca i prodavca. Cene akcija mogu, ali i ne moraju biti javno definisane. Moguće je kupiti i takozvane penny stocks, tj. akcije malih javnih preduzeća. Treba napomenuti da je obim trgovine na ovom tržištu ograničen, i da je broj kupaca i prodavaca hartija od vrednosti manji nego na klasičnoj berzi (Forbes, 2023).
Robno tržište je tržište različitih primarnih sirovina koje su neophodne u savremenoj ekonomiji (Forbes, 2023). Primarne sirovine se nalaze u prirodi i ne zahtevaju dodatnu obradu. Ima ih 50 i podeljene su u više kategorija. Za više informacija možete posetiti sajt economicshelp.org, koji sam i sam koristio kao jedan od izvora. Navešću po tri primera za svaku kategoriju primarnih sirovina radi boljeg uvida :
Energetska roba: nafta, gas i ugalj
Plemeniti metali: zlato, srebro i platina
Industrijski metali: bakar, cink i aluminijum
Poljoprivredna roba: pšenica, soja i kakao
Nekategorisana roba: palmino ulje, etanol i vuna
Navešćemo i jedan primer uticaja cene primarne sirovine na krajnjeg potrošača: ako rod pšenice podbaci u jednoj sezoni, njena ponuda će biti ograničena. Cena tada obično raste. Prvi na udaru biće proizvođači brašna, koji će morati pšenicu da plaćaju po višoj tržišnoj ceni. Da bi opravdali svoje poslovanje, oni pšenicu moraju prodati po višoj ceni. Lanac poskupljenja pšenice prenosi se na pekare, pošto je pšenično brašno jedan od osnovnih sastojaka hleba, peciva i konditorskih proizvoda. Pekare sada moraju otkupiti pšenično brašno po višoj ceni. Da bi opravdale poslovnu isplativost, može se pretpostaviti da bi tada pekare povećale cene hleba, peciva, kolača i torti. Vi i ja, kao potrošači, na kraju ovog lanca plaćamo višu cenu pekarskih i konditorskih proizvoda.
Finansijski derivati
Ova kategorija tržišta obuhvata opcije, fjučerse, terminske ugovore, garancije i zamene. Unapred bih naglasio da su u pitanju komplikovani i rizični finansijski instrumenti kojima se neću baviti u ovoj knjizi, već ću samo navesti šta su i kako funkcionišu. Trgovinu finansijskim derivatima preporučujem da prepustite ekspertima i profesionalnim investitorima.
Opcije su zasnovane na vrednosti određene robe ili usluge koja podrazumeva pravo, ali ne i obavezu da se određena roba ili usluga kupi po određenoj ceni u određenom vremenskom okviru (Đukanović, 2024).
Primer: Zamolite prijatelja da vam čuva karte za koncert po ceni od 20 evra, ali platite mu 2 evra za rezervaciju. Ako koncert bude hit, kupite karte od njega za 20 evra (iako su poskupele na 50 evra). Ako odustanete, gubite samo tih 2 evra. To je opcija – imate pravo, ali ne morate da kupiš.
Fjučers je zasnovan na obavezi da prodavac proda ili kupac kupi određenu robu ili uslugu po unapred dogovorenoj ceni i u dogovoreno vreme (Đukanović, 2024).
Primer: Dogovorite se sa poljoprivrednikom da ćete za šest meseci kupiti 100 kg pšenice po 20 evra po kg, bez obzira na tržišnu cenu. Ako cena pšenice skoči na 30 evra, vi ste u plusu jer plaćate manje. Ali ako padne na 10 evra, ipak morate platiti 20 evra po kg – ugovor je obavezujući.
Terminski ugovor je sličan fjučersu, ali je prilagođeniji i detaljniji, i obično se definiše između aktera van berze ili bez posrednika (Financial Edge, 2024).
Primer: Napravite sa prijateljem ugovor da vam proda svoj stari automobil za 5.000 evra. Ugovor važi tri meseca i ima dva ključna uslova. Ako cena starih automobila na tržištu poraste, vi dobijate automobil jeftinije. Ako cena padne, ipak morate platiti 5.000 evra. Ovaj ugovor je samo između vaš dvoje, bez posrednika.
Garancija je slična opciji, s tim što je izdaje kompanija i obično se odnosi na kupovinu akcija te kompanije (Ivestopedia, 2024).
Primer: Kupovina prava na kupovinu akcija po fiksnoj ceni, poznata kao varant ili call opcija, nosi specifičan rizik potpunog gubitka uplaćenog novca (premije) ukoliko tržišna vrednost akcije ne premaši ugovorenu cenu pre isteka roka. Za razliku od direktnog vlasništva nad akcijama gde možete čekati godinama na oporavak tržišta, ovde postoji striktno vremensko ograničenje nakon kojeg vaše pravo postaje bezvredno ako je cena na berzi niža od 10 evra. Da biste ostvarili stvaran profit, cena akcije mora porasti iznad zbira ugovorene cene i troška koji ste platili za samu „garanciju“; u suprotnom, čak i uz blagi porast cene koji ne pokriva trošak premije, završavate u gubitku koji može iznositi 100% vašeg početnog uloga.
Razmena predstavlja finansijski instrument gde dve strane razmenjuju tokove novca na osnovu definisanih uslova i obično radi boljeg upravljanja rizikom (Forbes, 2023).
Primer: Imate kredit sa promenljivom kamatom, ali se bojite da će kamate porasti. Dogovorite se sa bankom da „zamenite“ svoju promenljivu kamatu za fiksnu kamatu. Vi plaćate fiksnu kamatu banci, a banka plaća vašu promenljivu kamatu. Tako se štitite od rasta kamata, ali ako kamate padnu, možete biti u gubitku.
Valutno tržište, ili žargonski poznato kao FOREX (što je na engleskom skraćenica za foreign exchange market), je međunarodno, bezgranično tržište za prodaju i kupovinu valuta u različite svrhe (Forbes, 2023).
Primer: Zamislite da planirate putovanje u SAD i da vam je potreban američki dolar (USD). Sada je 1 evro vredan 1,1 dolar. Odete u menjačnicu (koja je deo FOREX tržišta) i za 100 evra dobijete 110 dolara. Ako za mesec dana evro oslabi i 1 evro vredi samo 1 dolar, vi ste u plusu jer ste ranije dobili više dolara. Ali ako evro ojača na 1,2 dolara, mogli ste dobiti više dolara da ste sačekali. Na FOREX tržištu, ljudi i kompanije se „klade“ na ovakve promene kursa valuta da bi zaradili, ili jednostavno menjaju novac za potrebe putovanja ili poslovanja.
Kriptovalute (cryptocurrencies) predstavljaju tržište na kojem se kupuju, prodaju i razmenjuju digitalne valute poput Bitcoina (BTC), Ethereuma (ETH) ili drugih kriptovaluta. To je kao digitalna menjačnica koja radi na internetu, gde ljudi trguju ovim virtuelnim novcem, bilo da zarade na promeni cene, investiraju dugoročno, ili ih koriste za plaćanje (Forbes, 2023).
Primer: Zamislite Bitcoin kao digitalnu verziju zlata. Ako odlučite da investirate 60.000 evra u jedan Bitcoin, to činite preko platformi za trgovinu kriptovalutama (npr. Binance ili Kraken), koje su zapravo digitalne menjačnice i berze. Ako cena Bitcoina skoči na 70.000 evra, možete ga prodati i zaraditi 10.000 evra. Ali ako cena padne na 50.000 evra, gubite novac ako prodate. Neki ljudi kupuju Bitcoin jer veruju da će dugoročno vredeti više, dok drugi trguju svaki dan, pokušavajući da zarade na malim promenama cene.
I sa ovim završavamo deo o vrstama finansijskih tržišta. Kao što ste se, nadam se, i sami mogli uveriti, finansijsko tržište je raznoliko, a mogućnosti ulaganja takođe. Isto važi i za rizik od gubitka novca, koji takođe može biti visok