Akcije predstavljaju udeo u vlasništvu kompanije. Broj kupljenih akcija određuje koliki procenat vlasništva imate u odnosu na ukupan broj izdatih akcija. Pokušaću da vam ovaj termin približim konkretnim primerom. Na primer, kupili ste 10 akcija poslastičarnice svog prijatelja, koja ima ukupno 100 akcija. Time postajete vlasnik 10% poslastičarnice. Ako je cena jedne akcije 100 dinara, vaš ukupni ulog iznosi 1.000 dinara.
Kako kao suvlasnik možete da zaradite? Postoje tri uobičajena načina:
Kroz rast vrednosti akcija: Vi ste sada suvlasnik poslastičarnice i delite njenu poslovnu sudbinu sa svojim prijateljem. Ako poslastičarnica dobro posluje, vrednost akcija može rasti. Na primer, ako vrednost jedne akcije za godinu dana dostigne 150 dinara, vaš paket od 10 akcija vredi 1.500 dinara (150 dinara × 10 akcija).
Kroz dividende: Dividende su deo profita koje kompanije isplaćuju svojim akcionarima. Dividende se mogu isplaćivati mesečno, kvartalno, dva puta godišnje ili jednom godišnje, zavisno od politike kompanije. U našem primeru - ako poslastičarnica posluje stabilno i ostvaruje dobru zaradu, vaš prijatelj može odlučiti da isplati godišnju dividendu, recimo 1 dinar po akciji. To znači da kao suvlasnik zarađujete 10 dinara godišnje samo na osnovu dividende.
Kombinacija rasta vrednosti akcija i dividende: Ako poslastičarnica nastavi uspešno da posluje, vrednost akcija može i dalje rasti, na primer na 200 dinara po akciji, a vaš prijatelj vam isplaćuje godišnju dividendu od 1 dinar po akciji. Tako ostvarujete prihod i kroz rast vrednosti akcija i kroz dividende, koje možete reinvestirati po želji.
Mogući rizici poslovanja poslastičarnice: Poslastičarnica može početi lošije da posluje iz više razloga: nova konkurencija otvori prodavnicu u blizini; poskupe sirovine poput pšenice, što povećava cene kolača i torti; ili loša usluga, poput kašnjenja u isporuci, naruši ugled poslastičarnice. Takođe, neočekivana visoka inflacija može dovesti do toga da ljudi manje troše na kolače, jer daju prednost osnovnim namirnicama. Ovi faktori mogu izazvati kraću ili dužu nestabilnost cene akcija.
Ako poslastičarnica prodaje manje kolača i torti, vrednost akcija može pasti ispod uloženih 100 dinara po akciji. U tom slučaju možete prodati svojih 10 akcija, ali ćete verovatno biti u gubitku i povratiti samo deo uloženog novca. U najgorem slučaju, ako poslastičarnica toliko loše posluje da dođe do bankrota i trajnog zatvaranja, a vi ne prodate svoj udeo na vreme, vaše akcije postaju bezvredne i gubite sav uložen kapital. Ovi rizici su normalan deo ulaganja, pa je važno pažljivo pratiti poslovanje kompanije i tržišne uslove.
Trgovina akcijama velikih kompanija obično se odvija na berzama, koje su strogo regulisane kako bi zaštitile investitore od prevara i Ponzi šema. Onakve radnje se često vežu za ime Čarlsa Ponzija, poznatog po tome što je investitorima obećavao prinos na početan ulog i do 50% od trgovine međunarodnih poštanskih kupona. Ponzijeva ideja je bila da se ti poštanski kuponi kupuju jeftino u inostranstvu, a da se profit stvara tako što se prodaju skuplje u SAD. Umesto da novac plasira i stvara višak vrednosti za investitora, Ponzi je novcem novih investitora isplaćivao potraživanja drugih investitora, a takođe je deo novca koristio za lične potrebe. Tokom 1920. godine Ponzijeva prevara se urušila uzrokovana nedostatkom svežeg kapitala.
Prevara Bernija Medofa, koja je trajala mnogo duže upravo zbog njegovog visokog ugleda kao direktora američke berze NASDAQ, je relevantna i relativno aktuelna. Berni Medof je koristio svoj visoki ugled ciljajući na zajednice i društvene krugove koji su mu verovali. Medof je svojim investitorima obećavao visoke stope prinosa od trgovine opcijama. Poput Ponzija, Medof je sveži kapital investitora umesto u berzu, preusmeravao u isplatu potraživanja drugih investitora i lične potrebe. Investitorima je slao fingirane finansijske izveštaje njihovih portfelja koji su pokazivali visoke prinose. Tokom finansijske krize 2008. godine mnogi investitori su poslali naloge za povlačenje svojih sredstava. Medof nije imao dovoljno novca da isplati sve investitore, i mnogi su nepovratno izgubili svoj ulog. Medof je kasnije osuđen zbog svoje prevare. Ukupna prevara se procenjuje na oko 65 milijardi dolara i smatra se najvećom Ponzi šemom u istoriji (Markopolos & Fisher, 2011).
Kompanije izdaju akcije na berzi prvenstveno da bi finansirale širenje poslovanja, izgradnju novih postrojenja, razvoj proizvoda ili slične investicije. Kada je reč o kompanijama iz indeksa S&P 500, važno je znati da su to kompanije sa globalnim prisustvom. One obično imaju milione investitora, a ukupan broj njihovih akcija kreće se od desetina miliona do nekoliko milijardi. Zbog toga, kupovinom akcija postajete vlasnik veoma malog dela takve kompanije.
U sledećem delu baviću se različitim vrstama akcija, jer smatram da je korisno da znate razlike među njima, naročito ako odlučite da kupite akcije određene kompanije.
Obične i povlašćene akcije
Akcije se mogu kategorisati na više načina. U ovom delu ću objasniti najvažniju podelu – na obične i povlašćene akcije.
Kupovinom običnih akcija poslastičarnice svog prijatelja postajete vlasnik određenog dela kompanije i stičete pravo glasanja na skupštini akcionara. To vam omogućava učešće u odlukama o poslovnoj politici, poput izbora upravnog odbora ili ključnih poslovnih strategija. Na primer, ako posedujete 10% običnih akcija poslastičarnice, možete glasati o tome ko će biti u upravi ili kako će se razvijati novi proizvodi. Međutim, u slučaju bankrota poslastičarnice, vlasnici običnih akcija nemaju prednost pri isplati, pa postoji rizik da ne dobijete ništa od svog uloga.
Povlašćene akcije, s druge strane, ne daju pravo glasanja niti učešće u poslovnoj politici, ali imaju druge prednosti. Vlasnici povlašćenih akcija dobijaju fiksnu dividendu, ako kompanija ostvaruje dobit. Na primer, ako poslastičarnica isplaćuje dividendu od 5 dinara po povlašćenoj akciji godišnje, vi biste za 10 akcija dobijali 50 dinara godišnje. Pored toga, u slučaju bankrota, vlasnici povlašćenih akcija imaju prednost pri isplati u odnosu na vlasnike običnih akcija, što smanjuje rizik gubitka uloženog kapitala. Kompanije često izdaju povlašćene akcije kako bi privukle investitore koji traže stabilan prihod, dok investitori biraju između ovih akcija na osnovu toga da li im je važniji uticaj na kompaniju ili sigurniji prihod i zaštita u slučaju bankrota.
Pored ove podele, akcije se klasifikuju i po veličini kompanije (male, srednje ili velike), kao i po cilju ulaganja, poput akcija rasta, koje ciljaju na povećanje vrednosti, ili dividendnih akcija, koje donose redovne isplate. Akcije su dobar način da postanete suvlasnik kompanije, poput poslastičarnice, i zaradite kroz rast vrednosti ili dividende, ali nose i rizike poput gubitka kapitala u slučaju lošeg poslovanja ili bankrota. Razumevanje razlika između običnih i povlašćenih akcija pomaže vam da odaberete ulaganje koje odgovara vašim ciljevima.