Warren Buffett drži akcije Coca-Cole od 1988. godine i nikad ih nije prodao — uprkos desetinama tržišnih padova, recesija i promena potrošačkih navika u međuvremenu. Zašto neko zadrži istu akciju 35+ godina? Odgovor leži u konceptu koji ću objasniti u ovom tekstu, a koji menja način na koji gledate na svaku kompaniju otad.
Za potrebe ove analize koristio sam finansijske izveštaje dostupne na zvaničnom sajtu kompanije, kao i sajt za analizu akcija Stock Analysis.
Napomena
Ova analiza ne predstavlja preporuku za kupovinu akcija Coca-Cole, niti bilo kakav finansijski savet. Reč je o mojim ličnim beleškama i zapažanjima nastalim tokom vežbanja analize jedne kompanije. Coca-Colu sam uzeo za primer jer je brend gotovo svima poznat, poslovni model je jednostavan za razumevanje, a imao sam i lične beleške pri ruci iz ranijeg istraživanja.
Coca-Cola Company
Kad analiziram kompaniju, ne počinjem od grafikona. Počinjem od pitanja: čime se ova firma bavi i zašto bi opstala za 20 godina. Coca-Cola mi je dobar primer — jednostavna je za razumevanje.
Poslovni model i tržišna pozicija
Coca-Cola je najveća kompanija na svetu za bezalkoholna pića, ali ne funkcioniše kako većina misli. Ona ne vozi kamione i ne puni flaše u svakoj zemlji. Njen posao je da pravi koncentrat — tajni sirup — i da ga prodaje mreži od stotina nezavisnih punionica koje ga razblažuju, flaširaju i distribuiraju. To je genijalan model jer je lagan, visoko profitabilan i lako se širi. Asortiman proizvoda je prilično širok: od klasične Coca-Cole, Zero i Diet varijanti, preko Sprite-a i Fante, do voda kao što su Dasani i smartwater, sportskih pića poput Poweradea, kafe Costa koju su kupili, i sokova Minute Maid i Simply. Prodaju se u preko 200 zemalja, a ukus i marketing se prilagođavaju lokalno. Glavni konkurent je PepsiCo. U Srbiji, vredan pomena je i Knjaz Miloš kao lokalni igrač na tržištu vode. PepsiCo je zapravo jači u grickalicama, dok je u pićima broj dva. Tu su još i Keurig Dr Pepper u Americi i Nestlé u tržištu flaširane vode. Prednost Coca-Cole nije u ukusu, nego u tome što je prisutna svuda — od kioska u Beogradu do frižidera u Keniji.
Šta je ekonomski rov i zašto ga Coca-Cola ima?
U investiranju često koristimo pojam "ekonomski rov" (moat). Taj pojam je popularizovao Warren Buffett, a znači: šta sprečava konkurenciju da ti uzme posao. Kao što zamak ima rov sa vodom i visoke zidine, i kvalitetna kompanija ima nešto što je štiti. Coca-Cola ima jedan od najširih rovova na svetu, i to iz tri razloga.
Prvi razlog je nematerijalna imovina — brend. Reč „Coca-Cola" vredi više od fabrika. Ljudi širom sveta je prepoznaju, veruju joj i plaćaju više za crvenu limenku nego za nepoznati brend. To je moć koja se gradi više od 100 godina i ne može se kupiti preko noći. Drugi razlog je troškovna prednost. Kad praviš koncentrat za ceo svet, trošak po litru je veoma nizak. Niko novi ne može da uđe i da pravi sirup jeftinije od njih. Treći razlog je distributivna mreža. Taj sistem punionica je njihova tajna vojska. Da bi konkurent došao do iste police u prodavnici, morao bi da izgradi odnose sa milionima prodavaca — to je praktično nemoguće. Zato, iako ljudi danas piju manje šećera, rov ostaje. Firma jednostavno ubaci Zero varijantu ili kupi brend vode, i koristi istu mrežu. Zanimljivo je da je Coca-Cola HBC — najveći nezavisni punionica Coca-Cole u regionu, u kome The Coca-Cola Company ima manjinski udeo — vlasnik prirodne negazirane i gazirane vode Rosa u Srbiji, a 2018. godine je preuzeo i srpskog proizvođača Bambi iz Požarevca, poznatog po Plazma keksu, proširujući poslovanje i van pića.
Finansijsko zdravlje
Ovde gledam tri stvari: da li raste, da li je profitabilna i da li donosi keš. Coca-Cola poslednjih pet godina raste umereno, oko nekoliko procenata godišnje. Rast ne dolazi od toga što ljudi piju više kole, nego od toga što podižu cene i prodaju skuplje mikseve — recimo limenke od 0,33 umesto flaša od 2 litra. U Americi i Evropi volumen stagnira, ali u Aziji, Africi i Latinskoj Americi i dalje raste. Profitabilnost je izuzetna. Pokazatelji kao što su ROE i ROIC su konstantno iznad 30–40%, što je daleko iznad proseka. To znači da na svaki dolar koji ulože, izvuku mnogo više nazad. Kompanija ima značajan dug — obično oko 2,5 do 3,5 puta godišnje zarade pre kamata i poreza. To zvuči visoko, ali nije rizično jer je novčani tok izuzetno stabilan. Zato je Coca-Cola poznata kao "Dividend King" — povećava dividendu svake godine više od 60 godina zaredom. To radi jer svake godine stvara milijarde slobodnog novca.
Rast i rizici
Budućnost nije u klasičnom gaziranom soku. Zato je strategija da postanu "Total Beverage Company". To znači: gurati Zero, širiti se u kafu preko Coste, u vodu, sportska pića i sokove. Najveći rizici su jasni: ljudi prelaze na zdravije opcije, vlade uvode poreze na šećer, a pritisak zbog plastične ambalaže raste. Plus, pošto zarađuju u 200 valuta, svaki jači dolar im jede profit. Menadžment to rešava tako što reformuliše proizvode, kupuje nove brendove i vraća keš akcionarima kroz dividendu i otkup akcija.
Vrednovanje i zaključak
Akcije Coca-Cole se nikad ne prodaju jeftino. Tržište joj uvek daje P/E odnos od oko 20 do 25, jer investitori plaćaju sigurnost, ne rast. Dividendni prinos je oko 2,5 do 3,5% — nije mnogo, ali je siguran. Ne pitam se da li će sutra cene akcija skočiti 5%. Pitam se: da li će ljudi i za 20 godina tražiti Coca-Colu na polici, da li kompanija ima rov da se odbrani, i da li će svake godine isplatiti deo profita akcionarima. Odgovor je gotovo sigurno da.
Analiza je završena. U zaključku delim lični osvrt na sopstveni investicioni put — greške, strategiju i ono što bih rekao sebi na početku.