Ekonomska teorija pretpostavlja da se investitori ponašaju racionalno i da ignorišu emocije. Na tržištu se, međutim, često dešavaju nepredvidivi scenariji u kojima učesnici deluju instinktivno i impulsivno.
Čuveni ekonomista Džon Mejnard Kejns koristio je pojam "životinjski instinkti" da opiše psihologiju finansijskog tržišta. To su prolazne ljudske emocije — euforija, očekivanja, pohlepa, strah i panika. Ti obrasci zajedno formiraju psihologiju tržišta. Ukratko, psihologija tržišta zavisi od kolektivnog sentimenta investitora, odnosno od raspoloženja mase, koje utiče na celo tržište.
Zbog emocija tržište se često ne ponaša racionalno. Investitori mogu izgubiti veru u dobru kompaniju i panično prodavati samo zbog loše vesti, iako su joj finansijski izveštaji odlični. Može i obrnuto — da masovno kupuju zbog euforije i pozitivne vesti, iako kompanija finansijski stoji slabo. U oba slučaja cena se odvaja od vrednosti.
To smo videli više puta. U martu 2020, kad je korona zatvorila svet, prodavalo se sve redom. Prodavali su se i gubitaši, ali i Microsoft i Apple koji su imali milijarde u kešu. Nije bilo važno kakvi su izveštaji — vladao je strah. U januaru 2021. desilo se suprotno sa GameStopom. Grupa malih investitora podigla je cenu sa 20 na preko 480 dolara za dve nedelje, iako je firma godinama gubila novac. Ljudi su kupovali jer su svi kupovali.
Kod naš pamtimo i januar 2015, kad je Švajcarska pustila franak. Za jedno jutro rate kredita su skočile 20%, a ljudi su panično kupovali evre u menjačnicama po najgorem kursu. Isti mehanizam — strah tera na pogrešan potez u pogrešno vreme.
Postoji više vrsta investitora. Jedni posmatraju grafikone i prave prognoze kretanja cene. To se zove tehnička analiza, kojom se ovde neću baviti. Cilj im je da kupe na dnu i prodaju na vrhu. Deo njih ima bolje informacije i razvijenu poslovnu mrežu, pa brže reaguje. U žargonu ih zovemo trejderi. Trejderi često ne pridaju ključni značaj finansijskom stanju kompanije. Oni brzo menjaju sentiment tržišta jer često kupuju i prodaju, nekad i dnevno, na osnovu analiza i emocija.
S druge strane, postoje investitori koji odluke zasnivaju na fundamentalnoj analizi. To znači da analiziraju finansijske izveštaje, razumeju kako kompanija zarađuje, koje su joj prednosti i rizici, i u kakvoj industriji posluje. Fundamentalnom analizom ću se detaljnije baviti kasnije. Ovaj tip investitora, u koji i sam spadam, ređe prati dnevne grafikone i ređe pogađa tajming. Češće je dugoročno investiran. Neki kupuju kad je sentiment negativan i cene padaju, a prodaju kad je tržište euforično.
Jedan od najpoznatijih investitora, Voren Bafet, primenjivao je upravo takvu strategiju. Dugoročno držanje akcija velikih kompanija, uz kupovinu kad su drugi u strahu, između ostalog ga je učinilo uspešnim.
Treba naglasiti da emocije utiču na sve investitore. Ima i onih koji kombinuju oba pristupa — delom kapitala trguju kao trejderi, a deo drže dugoročno u kompanijama u koje veruju.
Pošto su učesnici na tržištu ljudska bića, ne možemo govoriti o potpuno racionalnom tržištu. Bihejvioralni ekonomisti Daniel Kaneman i Amos Tverski su pokazali da ljudi u uslovima neizvesnosti donose odluke vođeni strahom od gubitka, a ne hladnom računicom. Zato psihologiju ne možeš pobediti — možeš samo da naučiš da je ne pratiš.