Dok je investiranje bazirano na analizi i dugoročnoj strategiji, špekulacija je kupovina određenog sredstva isključivo u nadi da će mu cena porasti u kratkom roku, bez dubinskog razumevanja njegove fundamentalne vrednosti. Obično se u knjigama i na društvenim mrežama pojam „špekulacija" koristi kao suprotnost „investiciji".
Prema ekonomisti Philipu Fisheru, u knjizi Common Stocks and Uncommon Profits and Other Writings (Fisher, 1958), investiranje u akcije podrazumeva dubinsku analizu, dugoročni vremenski horizont i razumevanje poslovanja kompanije. Špekulacija je suprotan pristup, koji ne uzima u obzir ove faktore.
„Berza je puna ljudi koji znaju cenu svega, a vrednost ničega."— Philip A. Fisher, Common Stocks and Uncommon Profits (1958)
1.4.1 Tri karakteristike špekulacija
Đukanović (2024) navodi i nekoliko karakteristika špekulacija, a ovo su neke od osnovnih:
- Zavisnost od rasta cene: Špekulanti isključivo zavise od rasta tržišne cene. Kako niko ne može da predvidi kretanje cena, ovaj pristup se svodi na klađenje.
- Nemogućnost predviđanja: Gotovo je nemoguće pogoditi idealan trenutak za kupovinu i prodaju, i koja je cena povoljna a koja nije.
- Ne stvara dodatnu vrednost: Špekulacija ne kreira dodatnu vrednost poput dividendi, rasta prodaje, novih radnih mesta ili proizvoda.
1.4.2 Zlato
Zlato i kriptovalute često se svrstavaju u kategoriju špekulacije, jer ispunjavaju gorenavedene kriterijume. Njihova vrednost direktno zavisi od tržišne cene. Kada kupujete zlato, vi kupujete parče plemenitog metala i tu se zasniva sva njegova vrednost.
Ključna razlika u odnosu na udeo u kompaniji je u tome što zlato ne stvara ništa novo. Poluga u sefu za deset godina ostaje ista poluga — ne zapošljava ljude, ne prodaje proizvode, ne isplaćuje dividendu i ne ulaže u sopstveni razvoj. Jedini način da se na njoj zaradi jeste da neko drugi kasnije pristane da plati više. Kompanija, nasuprot tome, može povećati prihod, otvoriti nova tržišta i deo dobiti vratiti vlasnicima, nezavisno od toga šta se tog dana dešava sa cenom njene akcije.
Uz to idu i troškovi kojih na berzi nema:
- Razlika između kupovne i prodajne cene. Zlato po pravilu kupujete skuplje nego što ga istog trenutka možete prodati. Ta razlika je trošak koji plaćate odmah, pre nego što je cena uopšte krenula u bilo kom smeru.
- Čuvanje i osiguranje. Poluga kod kuće je rizik od krađe, a sef u banci se plaća svake godine.
- Provera autentičnosti. Pri prodaji se traži sertifikat i originalno pakovanje; bez toga se cena obara.
Vredi razlikovati i oblike u kojima se zlato kupuje. Investicione poluge i kovanice prate cenu metala i najbliže su onome što se podrazumeva pod ulaganjem u zlato. Nakit nije investicija — u njegovoj ceni je i izrada, dizajn i marža prodavnice, pa se pri prodaji vraća znatno manje od plaćenog. Postoje i berzanski fondovi na zlato, koji rešavaju problem čuvanja jer se njima trguje kao akcijom, kao i akcije rudarskih kompanija, koje nisu isto što i zlato — one imaju svoje poslovanje, dugove i upravu, pa mogu i da padnu dok cena metala raste.
Ovim ne tvrdim da zlato nema mesto u portfelju. Ima ga, ali kao osiguranje, a ne kao motor rasta — o čemu govori i grafikon ispod.
Grafikon 2. Ukupni prinos S&P 500, Dow Jones, zlata i srebra (crvena, plava, žuta i siva linija) u poslednjih 30 godina.Izvor: Longtermtrends.net, pristupljeno 23.7.2025.
Grafikon 2 jasno pokazuje da su berzanski indeksi S&P 500 i Dow Jones ostvarili viši ukupni prinos od zlata i srebra u poslednjih 30 godina. Zlato može biti dobra zaštita kapitala od inflacije, kao i za diverzifikaciju tj. proširenje kapitala (Goldman Sachs, 2024).
1.4.3 Kriptovalute
Kriptovalute mogu doneti ogroman prinos za kratak period, ali njihova vrednost može biti jako promenjljiva (Wainwright, 2024). Padovi od pedeset i više procenata dešavali su se u više navrata, i to u roku od nekoliko meseci. Takve oscilacije se teško podnose kada je u pitanju novac koji vam zaista treba.
Osnovni problem je što ne postoji opšteprihvaćen način da se odredi koliko kriptovaluta vredi. Kod kompanije se mogu pogledati prihod, dobit, dug i imovina, pa proceniti da li je cena akcije previsoka ili povoljna. Kriptovaluta nema prihod ni dobit — cena zavisi isključivo od toga koliko su drugi spremni da plate. To je upravo prva karakteristika špekulacije sa početka ovog poglavlja.
Postoje i rizici koji na uređenoj berzi jednostavno ne postoje:
- Gubitak pristupa. Ako izgubite lozinku ili pristupne podatke novčanika, sredstva su nepovratno izgubljena. Nema šaltera, banke ni suda kome se možete obratiti.
- Propast platforme. Istorija ove oblasti puna je berzi koje su prestale sa radom ili bankrotirale, a korisnici su ostali bez sredstava koja su na njima držali. Za razliku od regulisanih tržišta, tu često nema garancijskog fonda ni nadzornog tela.
- Prevare. Nove kriptovalute mogu se pokrenuti bez ikakve provere. Uobičajena je shema u kojoj tvorci nakon rasta cene prodaju sve što imaju i nestanu, ostavljajući ostale bez ičega.
- Regulatorna neizvesnost. Pravila se i dalje menjaju. U Srbiji je oblast uređena Zakonom o digitalnoj imovini, a promena propisa može uticati na to kako se i pod kojim uslovima trguje.
Zbog apstraktnosti i nedostatka opšteprihvaćene fundamentalne analize, vrednost kriptovaluta je za mene nepoznanica i smatram ih suviše rizičnom kategorijom za investiranje u kontekstu ovog bloga. Ovim ne tvrdim da je nemoguće ostvariti dobit špekulacijom — mnogi jesu — već da takav pristup više liči na kockanje nego na investiranje. Ako se ipak odlučite za taj korak, uložite samo iznos čiji potpuni gubitak ne bi poremetio vaše finansije.
1.4.4 Akcije kao špekulacija
Trgovina akcijama kompanija može takođe biti špekulativna, u zavisnosti od pristupa koji se zauzme. Najbolji primer za to su akcije kompanija u periodu 2000–2002. godine. Taj period je poznat i kao dot-com kriza. Ljudi su masovno ulagali svoj stečeni kapital u tehnološke kompanije, bez uvida u njihovo poslovanje koje nikako nije moglo opravdati cenu.
Cene akcija kompanija poput pets.com, webvan i eToys bile su enormno visoke, a praćene minimalnim ili nepostojećim prihodima. Mnoge takve i slične kompanije su bankrotirale, a samim tim je i stečeni kapital mnogih koji su te akcije kupili zauvek propao (Chancellor, 1999). Drugi primeri su slične špekulacije sa akcijama kompanije GameStop. GameStop je 2021. godine postao simbol špekulativne kupovine kada su hiljade malih investitora putem Reddit foruma planirali i kasnije kupovali akcije kako bi izazvali rast cene. Time su hteli naneti gubitke investicionim fondovima koji su se kladili na pad cene te kompanije (CNBC, 2021).
Primera je mnogo i lako se mogu pronaći jednostavnom pretragom na internetu, a ja predlažem, između ostalih, sajtove investopedia.com i cnbc.com kako bi se saznalo više.
Situacije dot-com krize i GameStop-a jasno pokazuju da trgovina akcijama može biti špekulativna. Razumevanje razlike između ova dva pristupa ključno je za izgradnju zdrave i održive strategije za rast kapitala, bez oslanjanja na sreću ili masovnu euforiju na tržištu. U sledećem delu biće objašnjeno kako vreme i stepen prinosa utiču na rast vrednosti uloženog kapitala.